Alexandrism

Ćao blogeri:)!

Znam da sada ide deo kada bi trebalo da kažem nesto o sebi, ali svaki put kada prilikom nekog razgovora meni postave to pitanje, uvek sledi muk od par sekundi, gde moj maleni mozak pokušava da izdvoji ono sto bi zapravo nekoga zanimalo. Ajde da kazem da to nekako i ide ako razmislim o situaciji i sagovorniku..ali ovde nemam sagovornika, a situaciju sama postavljam, pa eto i prvog problema. A prvo što mi pada na pamet je, gle čuda, koliko godina imam. Za par dana celih 26. Za par meseci ću čak (ako imam malo sreće i više pameti) uzeti i diplomu u ruke. A posle tih par meseci...ko zna? Ja sigurno ne.

Ipak, postoji razlog zašto sam ovde. Ima puno nelogičnosti na ovom svetu, a ja nekako od "svesnog" rodjenja pratim tu logiku kao slepa, a sad mi nešto zatajila, baš sad kad imam ovih 26, par divnih prijatelja i malo uvrnutu porodicu i tu diplomu na dohvat ruke. Puna kapa, ako mene pitate..samo...taj mali glas u glavi, unutra jede i muči, pa mi ovako sve jasno,  a onako ništa nije. Gde ću, sa kim i kako? I sad postoji jedna linija, ona najgora - prava. A meni nešto muka od te prave linije.

Čitam, ljudi danas pišu o tome kako sa muškima, sa ženskima, sa mačkama, psima..a ja tu nikako da pročitam nešto za šta bih se uhvatila. Nekako sve mi to liči na onu slagalicu od 500 komada koju spajaš satima, pa kad završiš ne znaš šta ćeš sa tim, nije to to zadovoljstvo koje imaš kad staviš ruke u blato, pa muljaš, pa ti je neprijatno, sve nekako bljak, ali ti muljaš i dalje jer si rešio/la da napraviš tortu. I na kraju imaš tortu, iako znaš da neće dugo da bude tu. Pa šta - neće ni ta složena slagalica sa idiličnom slikom.

Dakle, iako se trudim da hodam pravolinijski, ipak su krivine te koje me vuku. Pa bih rado ovde sa istomišljenicima razmotrila mogućnost za te alternative u izborima, jer ovi pravolinijski nekako...ne idu.